Korona i posledice za špediciju

Korona kriza trenutno određuje ceo naš život. Pandemijom su pogođene gotovo sve privredne grane. Neke više, neke manje. Posebno snažne posledice korone između ostalog osećaju transportna i logistička branša.
Granice su zatvorene, roba iz Kine kasni ili uopšte ne stiže, a mnogi zaposleni zbog smanjenog obima posla moraju ostati kod kuće. Međutim, ono što zaposlene u špediciji najviše brine je pad broja naloga njihovih poslodavaca: Ako veliki naručioci, kao što je npr. VW, obustave proizvodnju, to povlači za sobom ogromne posledice za logistički posao. Mnogi moraju da pređu na skraćeno radno vreme ili da dobiju otkaz.

Dok logističari moraju da se bore sa ovim teškoćama, u igri su stalna popuštanja mera.
Kako korona trenutno utiče na branše špedicije i logistike? Da li su popuštanja zaista rešenje? Koliko vredi jedan ljudski život? Šta donosi budućnost? Svim ovim pitanjima ćemo se baviti kasnije i pokušati da nađemo odgovore na njih?

Koje promene su se do sada desile za logistička preduzeća?

Logistička branša se sada nalazi pred turbulentnim vremenima. Postoji više razloga za to.

• EU paket za mobilnost:
  Sa jedne strane u vezi sa ovom temom se sigurno mora navesti EU paket za mobilnost koji je doneo najviše promena transportnoj branši tokom poslednjih 10 godina. On sadrži pozitivne promene, kao što su na primer obaveza povratka vozača kući nakon maksimalno tri nedelje ili tačno beleženje lokacije. Paket za mobilnost donosi i neke negativne posledice, kao što su neuključivanje vozača kamiona ispod 3,5 tone u neke propise. Svejedno da li su posledice pozitivne ili negativne - već je doneta odluka o mnogobrojnim promenama. Špediteri i logističari im se moraju prilagoditi.

• Korona virus:
  Uz sve to sada u igru stupa i korona koja je dodatno uzburkala logističku branšu. Mnogobrojne granice su bile zatvorene, što je dovelo do dugog čekanja i time do kašnjenja. Proizvodnja u Kini, odakle se uvozi bezbrojna roba, dugo vremena je bila obustavljena, što je dovelo do uskih grla i kašnjenja sa isporukama. I obustavljanje proizvodnje u velikom obimu u sopstvenoj zemlji, odnosno širom sveta, takođe je dovelo do toga da značajno opadne obim transporta na tržištu. Euforija sa početka aprila kada su još uvek mogli biti izdavani nalozi za dodatne posebne vožnje je u međuvremenu iščilela i ustupila mesto diskusiji o cenama koje su se u međuvremenu survale u provaliju.
   
  Savladavanje ovog mamutskog zadataka je teško zbog problema koji traju već duže vreme, kao što je na primer nedostatak radne snage. Sa druge strane za logistička preduzeća je trenutno gotovo nemoguće da zaposli novu radnu snagu jer se trenutno preporučuje suzdržanost. Kuda vodi put kojim ide privreda? Kako će se razvijati izvozno tržište Nemačke i uvozna tržišta drugih zemalja? Nemačka kao svetski prvak u izvozu je veoma zavisna od drugih zemalja i ako one ne kupuju, time će posebno biti pogođena logistička branša.
  
  
• Demografske promene u špediterskoj branši:
  Kao i celokupno stanovništvo, i špediterska i logistička branša su jako pogođene demografskim promenama. Kao što je većini ljudi koji rade u ovoj branši verovatno poznato, prosečan vozač kamiona je muškarac preko 50 godina starosti. To na kraju krajeva znači da će on u dogledno vreme u penziju. Broj eventualnih učenika je manji od broja profesionalnih vozača koji idu u penziju. Ova činjenica će postati jasna u bližoj budućnosti, ako ne već neposredno sada, pre svega u fazi velikog rasta nakon krize.
  
  
• Digitalizacija logistike:
  Još jedna velika promena kojoj podležu logistička preduzeća je digitalna transformacija. Nju većina ljudi u logističkoj branši smatra velikim izazovom. Pritom se još ne može predvideti kuda tačno vodi taj put. Međutim, može se očekivati da će saobraćaj na putu podataka biti gušći nego na autoputu. Mnogi polaze od toga da će se koristiti dronovi za obavljanje inventure na skladištima. Verovatno će se koristiti digitalna tehnika za efikasnije planiranje ruta vozača kamiona. Možda će jednog dana i transport robe obavljati autonomna vozila.
  Recept za uspeh u pogledu digitalne transformacije je ovde sasvim sigurno definisanje procesa koji se stalno evaluiraju i razvijaju. Istrajavanje na onome što se oduvek praktikovalo zbog tradicije sigurno nije primereno vremenu niti konkurentno.
  Kako digitalizacija zaista deluje u logistici, vidi se na digitalnim obukama. Posebno u današnje vreme kojim dominira korona, ali i ranije, od Spediforta smo primetili rastuću potražnju za onlajn obukama. Ne bi trebalo pogrešno verovati da se na kursevima za usavršavanje mora ponuditi novo znanje. Svo znanje je danas raspoloživo na internetu na jedan klik. Ono što je sada bitno, to je da se znanje ponudi strukturisano i „pitko“.
  Svim ovim promenama će se logistička branša baviti još neko vreme. Tek mnogo kasnije će biti vidljivo u kojoj meri će one biti pozitivne ili negativne prirode.

Kako se ove promene mogu podstaći?

Dok na neke od ovih promena, kao što su na primer korona virus i EU paket za mobilnost gotovo da ne možete uticati, upravo kada je u pitanju digitalizacija imate mogućnost da izvučete pozitivne koristi za svoje preduzeće. To počinje sa obukama koje treba redovno da nudite svojim zaposlenima kako bi svi oni bili potpuno u toku i kako bi sigurno i pouzdano osmišljavali radne procese. Dok su preduzeća ranije obezbeđivala velike prostorije za obuku, danas digitalni programi usavršavanja nude decentralizovane obuke.

One se mogu sprovoditi kod kuće, u kancelariji ili čak u kamionu. Digitalna usavršavanja nude mogućnost da se ove obuke vremenski fleksibilno

održavaju i na ovaj način bolje usklade sa radnim vremenom u preduzeću.
Posebno sada u vreme korone, držanje distance je važnije nego ikad. Digitalnim usavršavanjem ovo pravilo o distanci se može izvanredno poštovati. Ni predavač se ne mora izlagati riziku da održava svoje obuke u prepunjenim prostorijama. Generalno bi u budućnosti trebalo da bude moguće – kako jedna uredba EU iz 2018. godine već omogućuje – da se 12 od ukupno 35 nastavnih časova u okviru usavršavanja profesionalnih vozača može održati bez predavača, dakle, digitalno.

Što smo naučili iz svega toga?

Kao zaključak se sa sigurnošću može reći da se logistička branša nalazi u teškoj situaciji. Takođe se može očekivati da će ova komplikovana faza još dugo trajati. I ako korona u nekom trenutku nestane, i dalje će dolaziti do gore navedenih problema u ovoj branši jer oni se ne mogu „savladati“ vakcinom.
Kako bi Vaše preduzeće i dalje ostalo konkurentno i kako ne bi izgubilo priključak, trebalo bi zbog toga da uprkos ovoj posebno teškoj fazi mislite na budućnost. Investicije u e-učenje, TMS, Telematic i mnogo toga još su upravo sada veoma važne i mogu napraviti razliku u budućnosti da li će Vaše preduzeće izići iz doline suza ili će se raspasti na izazovima. Koristite sada koronu kao turbomotor za Vaše preduzeće i razradite nove projekte.
Uvek mislite na to: možda sada stojite pred velikim izazovima. Ali posle svakog velikog pada po pravilu sledi faza velikog rasta. Ako uspete da se pripremite na ovaj veliki rast, sve Vaše sadašnje brige u tom slučaju će pripadati prošlosti, a Vi ćete spadati u dobitnike krize.

O gostujućem autoru:

Andreas Rinnhofer već 20 godina izgara za špeditersku branšu. Ovaj obožavalac digitalizacije sada drži platformu za e-učenje Spedifort. Time pomaže logističarima da obuke za zaposlene osmisle fleksibilnije i jeftinije. On se posebno raduje što je njegova ideja dospela u jednu emisiju Pro7 Galileo i što mu i stručni mediji redovno posvećuju članke.