Smanjenje karbonskog otiska u logistici

Na ovaj način transportna i logistička preduzeća mogu pokrenuti smanjenje emisije CO2 i steći trajne konkurentske prednosti.

Prazne vožnje čine 25% drumskog prevoza u Nemačkoj, dok kapacitet 62% kamiona nije u potpunosti iskorišćen. Istovremeno, analize pokazuju da oko 6% emisije CO2 u Evropi dolazi iz sektora logistike.   Kompanije uključene u lanac snabdevanja su pod pritiskom partnera, društva i politike koji traže od njih da se ponašaju i rade održivo. U ovom članku na blogu saznaćete kako da ove izazove shvatite kao priliku i iskoristite svoj karbonski otisak kao konkurentsku prednost.

Evropska unija će od 2025. godine obavezati kompanije da smanje svoj karbonski otisak, kako bi zaustavila klimatske promene, ispunila obaveze Pariskog sporazuma o klimi i smanjila emisiju gasova staklene bašte. Za početak debate o održivim lancima snabdevanja potrebno je vaše razumevanje. Neophodno je da se suočite sa sopstvenim ekološkim delovanjem, a to se ne završava kompenzacijom za emisiju CO2.

Tu na scenu stupa serija blogova „Održiva logistika“ kompanije TIMOCOM. Ona će vam pružiti informacije o svim aspektima ove kompleksne teme i podržati vas u prevazilaženju izazova u vezi sa održivom logistikom.

4 koraka do smanjenja emisije CO2 u lancima snabdevanja

Samo oni koji znaju svoje emisije duž lanca snabdevanja, mogu da deluju ciljano. Za tako nešto neophodno je prikupiti podatke, transparentno ih proceniti i u idealnom slučaju pripisati partnerskim kompanijama ili pojedinačnim isporukama.

Korak 1 – Analiza 3 sektora radi izračunavanja karbonskog otiska

Za analizu ekološkog otiska potrebno je da kompanije razmotre svoje lance snabdevanja u tri glavna sektora:

1. Sektor 1: neposredna emisija kao posledica rada sopstvenog voznog parka, proizvodnih pogona ili prodavnica.
2. Sektor 2: posredna emisija, ona koja se kupuje ili koristi eksterno; npr. struja, nafta i gas za rad poslovnog prostora i proizvodnih pogona.
3. Sektor 3: posredna emisija, koja utiče na procese uzvodno i nizvodno i tiče se svega što se troši, od sirovina do potrošača, npr. kupljene sirovine, troškovi energije, prevoza i odlaganja, iznajmljena infrastruktura kao i emisija tokom službenih putovanja, troškovi prevoza, odlaganja ili reciklaže gotovih proizvoda kao i investicije u partnerske i ćerke kompanije.

Korak 2 – Prikupljanje podataka o transportu

U Nemačkoj će, na primer, najkasnije od 1. januara 2023. godine kompanije sa preko 3.000 zaposlenih morati da dostave stvarne podatke o potrošnji radi utvrđivanja njihovog karbonskog otiska Podaci moraju biti podneti Saveznom zavodu za privredu i kontrolu izvoza (BAFA) najkasnije četiri meseca nakon završetka fiskalne godine, u suprotnom postoji opasnost od novčanih kazni. U ovoj oblasti veoma je značajno i sprovođenje kontrole,  a informacije o poreklu i odredištu tereta predstavljaju minimum kada je transport u pitanju.  Veoma dragoceni su precizni podaci o potrošnji, na primer o potrošnji dizela za svaku pojedinačnu vožnju.

Korak 3 – Proračun gasova staklene bašte

Svetski logistički savet za emisije „Global Logistics Emissions Council (GLEC)“, osnovan 2014. godine, dopunjuje postojeće metode proračuna novim standardima i kontrolnim mehanizmima i tako standardizuje proračun. Ova metoda se danas najčešće koristi širom sveta i služi preduzećima kao osnova za proračun njihove emisije gasova staklene bašte. Oni koji ovaj proračun ne žele da rade ručno, mogu da koriste digitalne pomoćnike kao što je TIMOCOM partner.

Korak 4 – Optimizacija sopstvenog karbonskog otiska

U idealnom slučaju trebalo bi eliminisati sve one korake procesa koji imaju visoki karbonski otisak a nisu apsolutno neophodni ili donose samo malo povećanje efikasnosti.  Nakon toga se mogu izvršiti optimizacije druge faze, npr. u slučaju transporta: skraćivanje rastojanja između proizvodnih pogona i prodajnih mesta, bolje planiranje ruta ili maksimalno iskorišćavanje kapaciteta kamiona.

Smanjenje karbonskog otiska – Vaš korak ka održivoj budućnosti preduzeća

Evropska unija je još 2014. godine shvatila neophodnost povećanja efikasnosti u okviru evropske transportne industrije i označila je jednim od tri bitna aspekta na putu ka klimatskoj neutralnosti. Strateški dokument kaže:

“Povećanje efikasnosti saobraćajnog sistema optimalnim korišćenjem digitalnih tehnologija, inteligentnim određivanjem cena i daljim promovisanjem prelaska na vidove transporta sa nižim emisijama.“

Klimatske promene su proces koji pogađa sve učesnike lanca snabdevanja i zahteva velike investicije. One će se, ukoliko pogledamo u budućnost, ipak dugoročno isplatiti. Mnoga preduzeća ne mogu i ne moraju da budu deo prvog talasa inovacija. Iako mnoga preduzeća ne mogu i ne moraju da budu deo prvog talasa inovacija, potrebno je da se ipak, što je brže moguće, okrenu ka budućnosti i već danas počnu da rade na efikasnosti i iskorišćenosti kapaciteta svojih voznih parkova.

To će im ne samo uštedeti troškove, već i istovremeno povećati ugled kod poslovnih partnera i zaposlenih.

TIMOCOM partner sa alatom za analizu CO2

Od aprila 2022. TIMOCOM sarađuje sa kompanijom BigMile, dobavljačem alata za analizu CO2 u transportnom lancu. Zajednički klijenti imaju mogućnost da naprave početni korak u smeru CO2 neutralnosti ili da direktno sprovedu dublju anhalizu kako bi izvršili konkretnu optimizaciju. Tobias Häßler, generalni direktor BigMile, potvrđuje u intervjuu povećanje ugleda kompanija koje posluju održivo. Razlog za to su, između ostalog, granične vrednosti CO2 emisije koje će u perspektivi postati sastavni deo tendera za transport, ali i sve veće cene za emisiju CO2, kao i pomenuta obaveza kompanija da od 2023. dostavljaju dokazive podatke.

Moderne kompanije okrenute budućnosti bi zato trebalo da mogu da izračunaju svoj karbonski otisak i da ga u idealnom slučaju precizno pripišu klijentima ili teretima, jer osim zakonske obaveze u skladu sa Zakonom o dužnoj pažnji u lancu snabdevanja, sve je veći i društveni pritisak. Klijenti žele da znaju kako se njihova roba prevozi, kao i kakav ekološki otisak kupuju. Niske vrednosti emisije i održiva proizvodnja u mnogim sektorima predstavljaju važnu konkurentsku prednost, a u nekima već i osnovnu pretpostavku za posao.